Kuba

Kuba je država i arhipelag u severnim Karibima,ujedno I najveće ostrvo na Karibima. Nalazi se između Karipskog mora, Meksičkog zaliva i Atlantskog okeana. Sa više od 11 miliona stanovnika je druga po broju stanovnika  posle Hispaniole, mada sa manjom gustinom stanovništva od većine država u regionu. Državu čine glavno ostrvo Kuba, ostrvo Isla de Huventud i nekoliko arhipelaga. Havana je glavni a ujedno i najveći grad na Kubi, a ostali veći gradovi su Santijago de Kuba, Kamagvej, Olgin, Santa Klara i Gvantanamo. Severno od Kube se nalaze SAD i Bahami, na zapadu Meksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Jamajka, a na jugoistoku Haiti.

 

Kuba osim svojih rajskih plaža ima mnogo više da ponudi onima koji se usude da odu dalje  do gradova i njihove španske kolonijalne arhitekture i velikih trgova, do ulica i seoskih puteva gde se stari klasični automobili još uvek  kreću. Zajedno sa dimom cigare i rum koktelom možete da uživate uz zvuke kubanse salsa muzike..  Kubu je otkrio Kristofer Kolumbo pri povratku u Španiju u svom drugom putovanju 1492. godine. Zbog veličine ostrva Kolumbo je mislio da je otkrio kontinent, a ne ostrvo. Glavno ostrvo dugačko je 1.200km sa obalom koja ima na stotine uvala i plaža. Kuba je zaštićena od masovnog turizma zbog svoje političke izolacije, gde glavni gradovi i sela zadržavaju svoj kolonijalni šarm. Kuba zbog svoje istorije i velikim izborom prirodnih atrakcija mnogo toga nudi. Posetioci se slažu da Kuba mora da se lično doživi zbog svoje neobičnosti. Putovanje ovde ne zahteva samo pasoš, novac i dobar čvrst ranac, već zahteva i fleksibilnost, kreativnost, smisao za humor, strpljenje i dobar osećaj za avanturu. Ukoliko govorite španski to će vam omogućiti da putujete i dublje istražujete od prosečnog turiste.

 

Glavni grad,glavna luka i vodeći komercijalni centar Kube je Havana. Ime Havana često izaziva sećanja na španske konkvistadore i revolucionarne heroje, uz Ernesta Hemingveja. Ovaj primorski Karipski grad krasi više od 400 godina bogate istorije, arhitektura i kultura. Havana ima široke avenije i stara utvrđenja, kao i spektakularne crkve posvećene religijama jedinstvenim za Kubu. Sa preko 50 muzeja Havana pruža mnoga zadovoljstva, lepo obnovljenih zgrada iz XVIII i XIX veka, divnih trgova i istorijom na svakom koraku. Grad je lako obići pešice. Narod koji je vrlo ljubazan je ono što čini  najbolji deo Havane. Ovi  ljudi su ponosni na svoj veliki grad i srećni da mogu da vam ispričaju sve o njemu. Havana je doživljaj koji se ne može brzo zaboraviti.

 

Letovalište Punta Franses nalazi se na Isla de Huventud, što znači ostrvo mladosti i jedno je od najpopularnijih turističkih destinacija. Posle Kube, ovo ostrvo je drugo po veličini Kubansko ostrvo. Ako ste ljubitelji ronjenja Punta Franses je prava destinacija za vas.Ima vise od 56 mesta za ronjenje, a imena nekih kao što su “Ljubavni tunel” ili “Tajni prolaz” samo bude maštu. Možete da istražujete koralne grebene, raznovrsnu faunu i potopljene jedrenjake.

 

Najpopularnija kubanska turistička destinacija je Varadero. Prostire se duž poluostrva Hikakos, oko 140km istočno od Havane. U ovom ekskluzivnom i ekspanzivnom turističkom centru nalazi se preko 50 hotela, a posetioci su iz celog sveta.

 

Kajo Santa Maria i Kajo Koko su ostrva blizu Kube neukrotive prirode a podvodni ribolov, ronjenje i sportovi na vodi čine idilu na vrhunskom tropskom ostrvu potpunom.Ova ostrva idealan su izbor za nesvakidašnji medeni mesec.

 

Korisne informacije :

Glavni grad - Havana

Jezik – španski

Valuta – pezos

Viza – Viza je potrebna.

Vakcine za tropske bolesti – Nisu potrebne

Državljani R. Srbije mogu da uđu u Republiku Kubu, bez dodatnih potvrda o vakcinaciji i bez PCR testa. Na međunarodim aerodromima vršiće se nasumični antigenski test.

(Od 6. aprila ulazak na Kubu, u vezi sa Kovid -19, je slobodan. Nije potreban PCR niti potvrda o vakcinaciji).

 

Klima – Klima Kube je tropska i pogodna za uzgoj šećerne trske. Srednja godišnja temperatura je 25 °C, sa ekstremnim letnjim vrućinama i visokom vlažnošću vazduha, praćena vetrovima koji duvaju iz suptropskih zona ka ekvatoru. Veći deo godišnjih padavina (u proseku 1.320mm) izluči se tokom vlažne sezone koja traje od maja do oktobra. U avgustu, septembru i oktobru povremeno se javljaju uragani.